Ideja je rođena iz same njene prirode, opipljivog predmeta i značenja poseda koji sa sobom nosi tradiciju nasleđivanja porodičnog pribora za jelo, posebno ako su se prenosili s kolena na koleno i silno su se trudili da brinu o njima i koristite ih u posebnim događajima. Ovaj simbol posedovanja koji gubi na snazi dok prestajemo da baštinimo bilo šta, pribor za jelo uopšte izgubljen ili loše prodat, siročad nekolicine para, završi u kutiji za koju niko nikada ne odluči ili ne želi da je preuzme, sve dok to nije duže smeće za one koji odlaze i problem onima koji ga čuvaju. Predivni komadi prekriveni patinom za koje se nečujno tvrdi da su ih dodirnuti da bi vas prisilili da se setite odakle su i ko ih je koristio, komadići sećanja prenetih, ali ne i živeli, koji mole jedan minut vaše pažnje.