Ideja neidentiteta koju portret sa torbom na glavi podrazumeva uobičajen je zaključak većine grupe ljudi koji su se dobrovoljno složili da se fotografišu i čija kolekcija pripada mojoj prvoj objavljenoj knjizi.

Međutim, oni takođe dele da postoji prenos ličnosti uprkos apstraktnosti crteža, i traže asocijaciju koja opravdava taj novi identitet, a da oni nisu njihovi.

Grupa oseća ovu dvostruku igru, zabavlja se i slaže se da ostavi taj trag koji fotografija omogućava. Jedinstvena i neponovljiva slika.